| 11.03.08. |
| Bogdana Koljević: Biomoć i tehnike upravljanja |
| Pojam biopolitike (ili biomoći) kao filozofski pojam prvi put se pojavio u predavanjima Mišela Fukoa pod nazivom Rođenje biopolitike, održanim na Koledž de Fransu 1978-1979 godine. Reč je o misliocu koji i danas važi za jednog od glavnih nosioca postmarksističke levice, i pre svega o kasnijoj fazi njegovog rada, koja je poslednjih godina ponovo dobila na važnosti i to prevashodno u delima Đorđa Agambena, Antonija Negrija, Žaka Ransijera i Roberta Espozita. >>ceo tekst |
| 03.11.07. |
| Milan Subotić: Žižekov povratak Lenjinu |
| 23.09.07. |
| Vladimir Milutinović: Jezička analiza ideologije: slučaj Kagan |
 U filmu Petparačke priče Kventina Tarantina postoji lik, Mr. Volf se zove, koga Travolta i Semjuel Džekson zovu da im pomogne pošto su slučajno ubili taoca kojeg su poveli sa sobom. Kola su sva bila od krvi. Mr. Volf je stručnjak za takve situacije, on im ništa ne zamera, samo se pobrine da svi tragovi budu uredno očišćeni. Na ovaj lik iz filma podseća uloga ideologije. >>ceo tekst |
| 23.06.07. |
| Borislav Mikulić: Revolucija i intervencija. O utopijskom efektu "praksis" |
| Riskirajući, dakle, da ovaj prilog bude na neki način impertinentan s obzirom na povod, ovdje će najprije biti riječ o grobu intelektualca u epohalnom smislu. Pri čemu mislim na figuru kraja herojstva kritičkog mišljenja koju je za naše doba, sredinom osamdesetih, opisao predvodnik postmoderne misli, Jean François Lyotard. Ipak da preciziram: umjesto ocrtavanja općih epohalnih tema — premda su upravo one odlučujuće za značenje Gaje Petrovića, kako to naglašava i Jean-Luc Nancy u svome govoru prilikom dodjele počasnog doktorata Gaji Petroviću na Sveučilištu u Strasbourgu 1990. — za ovu ću priliku suziti pogled na lokalnu dimenziju, upravo na prizor groba intelektualca koji se može materijalno dokumentirati a ne samo teorijski-diskurzivno izlagati ili imaginarno konstruirati. >>ceo tekst |
| 27.06.07. |
| Dodatak: diskusija povodom teksta "Spas u tami: kritika kritike ideologije" |
| Pošto i ja pokušavam sve objasniti biologijom (i mislim da će se u perspektivi svaki problem, koncepcija, ideja, moći ispratiti do nivoa neurobiologije), prepoznao sam se u tvom tekstu pa ti šaljem nekoliko komentara. >>ceo tekst |
| 16.06.07. |
| Vladimir Milutinović: Spas u tami: kritika kritike ideologije |
| Zamisao o ovom tekstu nastala je kada sam u NIN-u pročitao tekst (1) koji je tumačio odnos morala i biologije. Neke od rečenica teksta glase: „Iako svi smatramo da su naša razmišljanja o dobru i zlu racionalna, u suštini su ona zasnovana na emocijama“ i „Biolozi ne sumnjaju da su koreni moralnosti u neurobiologiji, kao i sve drugo što činimo.“ U drugom tekstu (2) istog broja situacija oko teškoća sa formiranjem vlade u Srbiji u maju 2007. objašnjava se rečenicom: „Suština nije u broju osvojenih glasova nego u stranačkim voljama za moć“. Kao što pokazuje i reč „suština“ u ovim tvrdnjama, u svemu ovome ima neke implicitne filozofije koja bi se mogla sažeti u tezi da naše moralne, pa i političke, stavove najbolje objašnjava materija ili „biće“ u kojoj oni nastaju. >>ceo tekst |
| 06.06.07. |
| Zlatko Pangarić: Teorija znakova |
| Matematizirana teorija znakova, dakle, prelazna teorija koja će po saznavanju bitnih procesa u mozgu - saznavanjem bitnih fizioloških osnova svesti - biti zamenjena psiho-fiziološkom teorijom. Izlaganje će pokazati da postoje pretpostavke koje su ostale izvan Teorije (svest, znanje i iskustvo), a koje su još uvek filozofski problemi. >>ceo tekst |
| 01.05.07. |
Zlatko Pangarić: Nervni sistem i sistem stvarnosti
Postavimo zadatak: Mašina treba da oseti bol! Kako da to rešimo? Možemo udesiti tako da mašina pri sudaru obriše delove svoje memorije ili isključi napajanje. Time ipak nismo postigli ništa jer će Automat ostati potpuno ravnodušan na te defekte. Automat, dakle, mora tako da funkcioniše da se svaki njegov i najmanji deo prožme stvarnim životnim okruženjem. Automat u svojoj konstrukciji mora da pronikne i spusti se do samog izvorišta energije na ovoj planeti i u ovom kosmosu. Kada se uspostavi ta tanana veza Automat će dobiti konačno onu iskru večnosti, onaj nagon/pogon, dobiće život. Tek tada će svako ugrožavanje te veze zaista boleti, tj. živo će se boriti protiv tog ugrožavanja. >>ceo tekst |
| 11.04.07. |
Zlatko Pangarić: Uvod u psihoistoriju
''Psihoistorija'' jeste jedan projekat filozofije istorije. Pokušaj da se ona prava velika istorija shvati. Prvo sledi kratak pregled znanja, tj. nauka i njihovih predmeta proučavanja da bi se na dobijenim zaključcima zasnovala problematika čoveka i istorije.Znanje u svim naukama počinje sa ''definicijom'' predmeta proučavanja, a zatim se pojam predmeta do u tančine iscrpljuje nizom ''podela'' i ''klasifikacija''. Na taj način se dospeva do tzv. specifične razlike, i ostaje još, kao što kaže Hegel (1), da se do kraja odredi višak realnosti u odredbi pojma (npr. za pojam trougla dovoljne su dve strane i ugao koji zatvaraju dok ostala dva ugla i treća strana jesu ''višak''). Taj posao se uveliko obavlja. >>ceo tekst |
| 01.04.07. |
Vladimir Milutinović: Gausova kriva i teorija saznanja
 U ovom tekstu bavićemo se idejom da se dosta osnovnih stavova teorije saznanja može prostorno prikazati pomoću obrnute Gausove krive smeštene u prikladni koordinatni prostor. Korist kojoj se nadamo od ovog povezivanja je samo u sređivanju naših znanja. Međutim, pre nego što pređemo na objašnjenje ove ideje, nekoliko primedbi. Filozofija se bavi unutrašnjim vezama našega mišljenja i zbog toga se njen predmet ne može nikada zameniti nekom figurom koja se može prikazati u prostoru, figurom za koju nije karaktersitičan element slobode koji je u mišljenju krucijalan. Zato će nam kriva o kojoj ćemo govoriti biti samo pomoć da prikažemo stvari koje su inherentno deo mišljenja i koje će takve i ostati. >>ceo tekst
|
| 30.01.07. |
Matej Sušnik: Naturalistički moralni realizam
Pozivanje na karakteristike moralnog diskursa, premda se ne može smatrati ključnim argumentom u prilog tezi o postojanju moralnih činjenica, zasigurno moralnim realistima omogućava odličnu “startnu poziciju” u dokazivanju svog stajališta. Moralni antirealist, premda negira postojanje objektivne moralne stvarnosti, mora pružiti barem neko objašnjenje činjenice da naš moralni jezik sadrži implicitno pozivanje na takvu stvarnost. (1) S druge pak strane, moralnim realistima često se upućuje kritika da njihovo stajalište sadrži kontroverzne ontološke i epistemološke implikacije. >>ceo tekst |
| 28.01.07. |
Ernst Tugendhat: Kome zahvaliti?
 Faust je i zbegao Gretino pitanje "Verujete li u Boga?" Ipak, šta bi trebalo da odgovori neko ko odbija da izbegne pitanje, a istovremeno nije ni naivan? Ja verujem da, sa jedne strane, potreba da se veruje u Boga nije samo kulturni već takođe i antropološki fenomen koji ima svoj koren u strukturi ljudskog bića. Ipak, danas se ljudi ne mogu prepustiti toj potrebi a da se ne samozavaravaju. Ono o čemu je ovde reč je protivrečnost između želje i izvodljivosti. Posmatrane samo sa logičke strane, ovakve protivrečnosti su neškodljive i relativno normalne u ljudskom životu. >>nastavak teksta
|
| 11.01.2007. |
| Ludvig Vitgenštajn: Predavanje o etici |
 Ovo udaranje u zidove našeg kaveza je savršeno i apsolutno beznadežno. Etika, ukoliko proističe iz želje da se kaže nešto o krajnjem smislu života, apsolutnom dobru, apsolutnim vrednostima, ne može biti nauka. Ono što ona govori ne dodaje ništa našem znanju o svetu u bilo kom smislu. Pa ipak, ona je svedočanstvo o jednoj sklonosti ljudskog uma koju ja lično ne mogu a da duboko ne poštujem i ne bih je, po cenu mog života, izložio podsmehu. >>nastavak teksta |
| Vladimir Milutinović: Komentar Vitgenštajnovog "Predavanja o etici" |
| Odatle sledi da bi naš spor sa Vitgenštajnom izgledao ovako: On smatra da je jedini način da se postigne univerzalno važenje u etici, taj da se njen predmet učini natprirodnim, ali onda treba znati da je ta obaveza iracionalna i da je stvar izbora (da je proizvoljna), dok mi tvrdimo da se univerzalno važenje može postići ukoliko ostanemo na prirodnom nivou i to na način analogan načinu na koji se postiže univerzalno važenje u nauci i sa potpuno istim tretmanom teorijskih i etičkih sudova, pa je onda obaveza koja se tako dobije racionalna i nije stvar izbora u smislu da je proizvoljna, iako, naravno, može da se odbije. >>nastavak teksta |
| Aleksandar Novaković: Poperov "Svet 3" iliti kartografija (ljudske) racionalnosti |
| Većina filozofa smatra čudnim što je Poper, taj glavni kritičar esencijalističkih koncepcija i teorija „konačnog objašnjenja“, na vrhuncu svoje filozofske karijere ponudio upravo jednu takvu teoriju. Njima je pogotovo iznenađujuće to da je posle teze o „objektivnom saznanju“, „istinolikosti“ i hipotetičnosti znanja koje je ovaj filozof u velikoj meri eksploatisao već u Pretpostavkama i pobijanjima, napravio jedan korak u pravcu ontologizacije svoje teorije. Zbog toga oni ili izbegavaju da problematizuju ovo pitanje ili odbacuju samu teoriju kao „nesrećan“ i „nepotreban“ intelektualni proizvod.>>nastavak teksta |
| Bogdana Koljević: Laplanche's Enigmatic Signifiers and General Theory of Seduction |
| If on the philosophical scene the bringing into question of the traditional concept of subjectivity - and though that the breakdown of philosophy as a closed system, in the name of possibilities in time – was realized in the ‘revolution' of deconstruction, first of all in the works of Heidegger, Nietzsche, Levinas and Derrida, then a certain similar movement, a psychoanalytic deconstruction, took place in Laplanche's, especially later work, in his relation to Freud. >>nastavak teksta |
| Srdjan Damnjanović: Smisao i patologija komunikacije |
| Vodeći uticaj u savremenoj misli Jirgen Habermas je ostvario posle objavljivanja obuhvatne Teorija komunikativnog delanja (1981). Najznačajniji predstavnik kritičke teorije nastoji da fundira „temelje društvenih nauka u teoriju komunikacije”. Habermasova teorija komunikativnog delanja ispituje demokratski ili emancipatorski karakter racionalnosti i tehnologije. U savremenom svetu tehnologija i racionalnost stoje u temelju društvene strukture. Problem je formulisan još u prvoj generaciji pripadnika kritičke teorije: Da li racionalnost tzv. „poznog kapitalizma” sadrži u sebi emancipatorski potencijal, ili i ona pripada izneverenom projektu moderne? >>nastavak teksta |
| Đorđe Vidanović: The Kuhnian Aspects of the Chomskyan Scientific Paradigm |
| When Noam Chomsky's first book, Syntactic Structures , came out in 1957, no one, including the author, expected that only a year later, in 1958, a reviewer would write about it saying that if Chomsky's book did only a tenth of what it could do “it will have accomplished a Copernican revolution” (Voegelin 1958: 229). We should note the particularly strong and significant term revolution here. That there was something new in the Chomskyan approach was beyond doubt and one could witness a distinguished British linguist C.E. Bazell remarking that after Chomsky's book “linguistics will never be the same” (cf. Newmeyer 1980: 19). >>nastavak teksta |
| Aleksandar Gordić: Filozofija nauke na prelazu vekova |
| Kako bi se stekla osnova za prosuđivanje o budućim strujanjima u normativnoj metodologiji i filosofiji nauke, neophodno je najpre ocrtati izvesne idealnotipske razlike između klasične metodologije nauke, kao čiji predstavnik će se ovde prvenstveno uzimati u obzir logički empirizam Bečkog i Berlinskog kruga, bilo u njegovom induktivističkom (kasni Karnap, Rajhenbah) ili deduktivističkom (rani Karnap, Hempel) izdanju, i savremene, postpozitivističke filosofije nauke , ovaploćene u čitavom nizu današnjih učenja koja se nižu od racionalizma do relativizma i od realizma do ekstremnog antirealizma. >>nastavak teksta |
| Borislav Ristić: Liberalna utopija Imanuela Kanta (katalaksija.com) |
| Ivan Janković: Rolsova teorija o proizvoljnim činiocima nejednakosti |
| Đorđe Vidanović: The semantic horror vacui, the first twenty four hours |
| Vladimir Milutinović: Ponovljeno pitanje: da li etički stavovi mogu biti istiniti ili lažni |
| Zoran Radosavljević: Pojam vremena u Hegelovoj filozofiji |
| Vladimir Milutinović: Etičke i metodološke norme |
| Živan Lazović: Između obične i filozofske sumnje |
| Aleksandar Dobrijević: O različitim vrstama normativiteta |
| Branka Arsić: Šta sve telo može da radi? |
| Aleksandar Dobrijević: Ka adekvatnoj etičkoj teoriji |
| Neven Cvjetičanin: Leonardovski osmeh učenja Baruha de Spinoze |
| Ketrin Kleman: Portret filozofa u postelji |
| Zoran Radosavljević: Pojam vremena u Hegelovoj filozofiji |
| (linkovi su ponekad usmereni na sajtove na kojima su tekstovi ranije objavljeni) |
| |
| Isti tekstovi po disciplinama: |
| Etika |
|
| |
|
|
