| Filozofija i politika |
| Mirko Sebić: 11 teza o (drugačijoj) vojvodjanskoj politici |
 Sve te figure i žanr sličice o kotobanjama punim žita, belom 'lebu, štrudli sa makom i rinfajšlu, «o Vojvodini kao o lokomotivi za Evropu», «o najrazvijenijem delu države», «o žitnici...», idu dobrano na živce. To je jezik koji u sebi nosi neku skrivenu imperijalnu drugost i skovan je da bi kao mobilizacijski poklič poveo u obnovu i izgradnju neke nove države i naravno nove elite. Dakle, takve metafore, izrazi i figure su pogrešan jezik koji ne komunicira ni sa kim osim možda sa nadmenošću onih koji ga uz doboše izvikuju. |
| |
| Studije ideologije |
| Vladimir Milutinović: Kraj "iskrivljene svesti"? |
 Zamislimo da je materija od koje se sastojimo i koja nas okružuje neko platno na kome su poređena slova koja čine reči i rečenice – naše misli, ideje i stavove. Odnos između njih je u stvari zagonetka, ma šta o tome mislile nove neurološke nauke. Ono što želim da kažem u ovom tekstu je da su veze koje zamišljamo da prošivaju ovo platno vezujući određene rečenice za određen deo platna kao za mesto koje je njihov uzrok većim delom nastale iz naših potreba i želja, a manjim kao objektivan nalaz o vezama između materije i duha. One su pre izraz ideoloških potreba nego opis realnosti. |
| Filozofija i politika |
| Vladimir Milutinović: Žižek u Beogradu |
| Slavoj Žižek: Mera prave ljubavi je: možete da uvredite onoga drugog (Intervju iz 2001.) |
| Ovde mi je potrebno da sebi postavim jednostavno habermasovsko pitanje: kako možemo da u našem iskustvu pronađemo osnovu za univerzalnost? Ja ne prihvatam ovu postmodernu igru da svako do nas nastanjuje poseban njegov ili njen partikularni svet. Ja verujem da univerzalnost postoji. Ali ja ne verujem u neku apriornu univerzalnost fundamentalnih pravila i univerzalnih pojmova. Jedina prava univerzalnost kojoj se možemo približiti je politička univerzalnost. Koja nije solidarnost u nekom apstraktnom idealističkom smislu, već solidarnost u borbi. |
| Slavoj Žižek: Današnje vreme je vreme za aktivne (Politika) |
| Slavoj Žižek: Nevidljivo nasilje (Intervju za list La Repubblica) |
| Alen Badju: Opelo za evropsku levicu (Intervju za Tageszeitung) |
 Francuzi su prošle godine izabrali Sarkozija za predsednika i to čini se sa oduševljenjem. Kako to objašnjavate?
Prethodni predsednik, Širak, postao je simbol stagnacije i neodlučnosti. Ovaj novi, nemirni, izaziva utisak da svakog dana donosi odluke, da se svega dohvata i da ga ima svuda. Dublji razlog je taj što Sarkozi u Francuskoj otelovljuje promenu epohe. On je čovek koji dolazi nakon komunista i golista. |
| |
| Naomi Klajn: Telesni šok (Intervju) |
 Šta ste mislili pod naslovom vaše nove knjige Doktrina šoka?
Doktrina šoka je filozofija koja je dirigovano donošenje odluka na najvišim nivoima vlade u SAD i u mnogim drugim zemljama. To je filozofija za ljude čija je politička agenda toliko nepopularna, da se ne može nametnuti pod normalnim okolnostima. Mora postojati neka vrsta šoka ili telesnog udara ka društvu – rat, teroristički napad, prirodna katastrofa – koja čini da ljudi izgube tlo pod nogama, izgube svoju orijentaciju. Kao posledica tog šoka, vi možete progurati kroz politički program ono što inače ne biste mogli. To je centralni princip doktrine šoka, koju ja takođe zovem „kapitalizam katastrofe“. |
| |
 Tekst koji sledi još jedan je u nizu povodom gostovanja Slavoja Žižeka, slovenačkog filozofa i psihoanalitičara, u Beogradu, 22. marta u 12 sati, u Kulturnom centru Beograda, gde će predstaviti knjigu Istraživanje realnog (izdavač: Akademska knjiga iz Novog Sada, 2008; prevod Milan Brdar; moderator: prof. Časlav Koprivica, urednik biblioteke Epimelia ). Nakon toga, u 14 sati, sledi projekcija dokumentarnog filma Perverzni vodič kroz bioskop (režija: Sofi Fines (Sophie Finnes), gl. uloga Slavoj Žižek). |
| Alen Badju: Rat protiv Srbije |
| |
| Nils Verber: Bodrijar i hiperrealnost |
Rat u Iraku je desio isto kao i što i pad sa stepenica uzrokuje bolove. Bodrijarova skepsa ne važi za stvarne događaje, nego za znakove kojima se ovi prenose. Ko padne sa stepenica, oseti da se svet ne sastoji samo od znakova, nego i od krvi i mesa. Žanu Bodrijaru se decenijama prebacivalo da je previđao te činjenice. Svet se ni na koji način ne sastoji samo iz znakova, prigovara zdravi ljudski razum teoriji simulakruma. >>ceo tekst |
| |
| Mediji |
| Vladimir Milutinović: Post-mediji |
 Vreme koje sada živimo prilika je da ponovo razmislimo o svojim predstavama o medijima. Kao i u drugim oblastima, zajednički imenitelj ovih misli može biti da sloboda ne peva onako kako smo mislili u godinama pre 2000. da će pevati. Tada, u devedesetim, teorija medija je bila jednostavna: sa jedne strane su bili državni mediji koji su nastavili formom iz socijalizma, s tim da su sadržaj promenili za nacionalistički. Ostali mediji nastavljali su u stvari san iz osamdesetih o slobodnim medijima koji se naprosto bore za univerzalne, zajedničke vrednosti o kojima državnim medijima još niko nije javio. |
| Vladimir Milutinović: Medijsko novo odelo |
 iz dana u dan dnevne novine, naslovima koje daju, na otvoren, ali za kritiku neprimetan, način, šalju poruke u prilog ili protiv sasvim određene politike, nikada ne propuštajući da pošalju poruke koje žele. Pokušaću da vam metodu i zaključke iz ovakvog ispitivanja predočim u ovom tekstu. Čitao sam (pri čemu je ovaj deo teksta napisan unapred) Politiku i Blic od 08. do 15. januara. >>ceo tekst |
| |
| Uz temu odnosa filozofije i biologije |
| Zlatko Pangarić: Etika života |
 Zamislite sledeću situaciju: Na planeti Mars je u toku izgradnja ljudske kolonije. Ograničeni su prostor, sredstva i energija. Ti ograničeni resursi ograničavaju i ljudsku populaciju, i to ne samo u broju nego se populacija mora ograničiti i prema polnim, profesionalnim i generacijskim kriterijumima. Resursi ograničavaju život kolonije na 5 godina. |
| Zlatko Pangarić: Kibernetičko-ekonomska teorija pčelinjeg društva |
| Biologija i filozofska pitanja: Deo intervjua sa Ernstom Tugendatom |
| Dodatak: diskusija povodom teksta "Spas u tami: kritika kritike ideologije" |
| Vladimir Milutinović: Spas u tami: kritika kritike ideologije |
| |
| Studije ideologije |
| Vladimir Milutinović: Fenomenologija radikalno liberalnog duha |
| Najkraći način da se libertarijanizam opiše jeste da je on način da se u okviru demokratskih pravila neutrališe moć koja bi zaista mogla doći od građana kojima je formalno data mogućnost izbora. On im umesto zajednice u kojoj se život odvija na putu između individualne slobode i zajedničkih ili opštih dobara nudi društvo u kome će strana zajednice biti ukinuta, reklamirajući to kao željeno povećanje slobode i društvo koje se najzad oslobodilo protivurečnosti i koje je jasno ustrojeno prema jednom logičkom principu. U ovoj pluralističkoj autarhiji više nije potrebno razmišljati šta će biti opšte dobro, a samim tim i demokratija kao način da se o tome odluči postaje bespredmetna. >>ceo tekst |
| Vladimir Milutinović: Jezička nanaliza ideologije: slučaj Kagan |
| U filmu Petparačke priče Kventina Tarantina postoji lik, Mr. Volf se zove, koga Travolta i Semjuel Džekson zovu da im pomogne pošto su slučajno ubili taoca kojeg su poveli sa sobom. Kola su sva bila od krvi. Mr. Volf je stručnjak za takve situacije, on im ništa ne zamera, samo se pobrine da svi tragovi budu uredno očišćeni. Na ovaj lik iz filma podseća uloga ideologije. >>ceo tekst |
| |
| Liberalismusstreit - polemika o liberalizmu/libertarijanizmu |
Nastavak ove polemike |
| Vladimir Milutinović: "Ništa mi nije jasno" |
| Katalaksiji je, dakle, trebalo tri frtalja godine da prelomi i prizna postojanje jednog drugačijeg teksta među tim jednoumljem koje samo zaoštrenije brani jednu već prihvaćenu ideju. Nekako je i to priznanje uzdržano, zvuči kao zakletva, sve je isto, NIKADA nećemo odustati. Evo, mi smo odustali od filozofije, samo još svi da odustanu i dolazi svetla budućnost. >>ceo tekst |
| |
| Ivan Janković: 11 kontrateza |
| U svom članku "11 teza o doslednom liberalizmu", objavljenom na Katalaksiji, Vlada Milutinović je izneo nekolicinu raznorodnih prigovora na filozofiju koju on imenuje kao "dosledni liberalizam" a čije bi oličenje trebalo da bude časopis Katalaksija.Koristeći preglednu formu njegovog izlaganja, ja ću sada prokomentarisati njegovih 11 teza istim onim redom kojim ih je on izneo. >>ceo tekst |
| |
| Vladimir Milutinović: 11 pitanja o doslednom liberalizmu |
| -------------------------------------- |
| Alen Badju: Filozofija i politika |
 Od vremena Platona, postoji jedna reč u kojoj se sažima sav razlog zbog koga filozofi pokazuju interes za politiku. Ta reč je „pravda“. Njihovo pitanje u odnosu na politiku je sledeće: da li je moguća pravedna politička orijientacija? Orijentacija koja odgovara zahtevima mišljenja? Ono sa čime bismo mogli početi je: nepravda je jasna; pravda je kao u magli. Jer, onaj koji je žrtva nepravde je njen bespogovorni svedok. Međutim, ništa ne signalizuje da imamo posla sa pravdom – ona ne može biti predstavljena ni kao spektakl, ni kao osećanje. >>ceo tekst |
| |
| Slavoj Žižek: Prava holivudska Levica |
 Prava sloboda nije sloboda izbora koji se pravi sa bezbedne distance, kao kada se bira između čokoladnog kolača i kolača od jagode; prava sloboda se poklapa sa nužnošću, zaista slobodan izbor pravimo onda kada taj izbor stavlja na kocku samo naše postojanje – neko pravi taj izbor jer naprosto “ne može drugačije”. Kada je jedna zemlja pod stranom okupacijom i vi dobijete poziv od lidera otpora da se pridružite borbi protiv okupatora, razlog koji vam se nudi nije “vi ste slobodni da izaberete”, nego: “Zar ne vidite da je to jedina stvar koju možete da uradite ako želite da zadržite svoje dostojanstvo?” >>ceo tekst |
| |
| Vladimir Milutinović: Tarot prosvetiteljstvo |
 “Ja sam jedna majka, kojoj je sin u inostranstvu, dal' će dobiti vizu?”, “On će dobiti vizu tako što će se prihvatiti za program lansirne rampe na Mars, on će biti astronaut, biće u probnom programu; samo to je uslov da mu oni daju vizu - to je izašlo za njega. Prijatno i doviđenja!”. Ovako izgleda, (1) po mnogo čemu tipičan, razgovor koji tarot-majstor Milan Radonjić vodi sa svojim gledaocima, koji ga zovu zbog “precizne prognoze” šta će biti sa njihovim životima. Svi znamo da su ovakvi programi skoro redovan sadržaj lokalnih televizija u noćnim satima, ali, jasno je da se kod Milana radi o specifičnim prognozama.
|
| Politika: Loša karma za impulse |
 Filozofija, spekulacija i ropstvo novih slobodâ
Razgovor s Milanom Kangrgom u povodu njegova 84. rođendana, 1. maja 2007.
KANGRGA: Molim vas da me ne gurate među sve te pomodne “filozofske mislioce” rortyjevsko-rawlsovskog tipa, jer to nema ni najblaže veze sa mnom ni životno ni misaono! Čemu pritom još naglašavati kako praksisovci nemaju veze s pragmatistima bilo kojeg tipa. Praksa nije puka pragma! |
| |
| Slavoj Žižek: Dva totalitarizma |
 Mala beleška - pošto stvar očigledno nije za glavne naslove - pojavila se u novinama od 3. februara [2006]. Kao odgovor na zahtev za zabranu javnog objavljivanja svastike i drugih nacističkih simbola, grupa konzervativnih članova Evropskog parlamenta, većinoom iz ex-komunističkih zemalja, zatražila je da isto važi i za komunističke simbole: ne samo za srp i čekić, već čak i za crvenu zvezdu. Ovaj predlog ne bi trebalo olako otpisati: on ukazuje na duboku promenu u ideološkom identitetu Evrope. >>nastavak teksta |
| |
| Srećko Horvat: Svaki anđeo je strašan |
 Za razliku od Good Bye, Lenin! i sličnih filmova, debitantski cjelovečernji film 32-godišnjeg Floriana Henckela von Donnersmarcka, koji je već prijavljen kao njemački kandidat za Oskara, osvojio glavne nagrade na brojnim festivalima pa tako i na ovogodišnjem Zagreb Film Festivalu, na komunističku se povijest ne osvrće s nostalgijom. Premda je Donnersmarck odrastao na Zapadu i premda vjerojatno nikada nije p ostojao neki Oskar Schindler DDR-a, Život drugih je odmah pohvaljen kao odlična i originalna kritika totalitarizma. >>nastavak teksta |
| |
| Vladimir Milutinović: Dobrodošli u pustinju realnog |
 Da je pisan nešto ranije, naslov ovog teksta bi mogao da bude i "Dobrodošli u pustinju predizborne kampanje". Ovaj citat iz Matriksa, a preko Žižeka, odlično opisuje ono što je postalo potpuno vidljivo u formi kampanje preplavljene "plaćenim terminima" i reklamama. Kao da su glavni kreatori uslova političke utakmice sa početkom kampanje za izbore došli na medije i, poput FBI u filmovima, rekli novinarima "Odavde mi preuzimamo!". Novinari su možda pitali: "A naša programska šema, autorske emisije?", a odgovor je bio da je stvar zaista ozbiljna jer se sada odlučuje o vlasti pa stvarno nema vremena za detinjarije, imaće svoje emisije posle. >>ceo tekst |
| |
| Borislav Mikulić: Imaginarij lijevog. Intelektualac u svijetu post-politike |
 U rubrici Primenjena filozofija objavljujemo blok tekstova sa temom Imaginarijum levog. Tekstovi se bave odnosom intelektualaca i društva u vremenu u kojem se, sa promenom društva posle pada Berlinskog zida, menjaju i uloge koje se intelektualcu nude, a koje su drugačije u odnosu na uloge koje je on učio ili koje bi želeo da ima, a možda drugačije i od uloga koje on može da igra. Taj nesporazum ili nesnalaženje, koje može uzeti ozbiljan ili komičniji oblik, prisutnije je u životu nego u teoriji, drugim rečima, ono je živ filozofski predmet. Priloge je preveo i priredio Borislav Mikulić.
Blok sadrži uvod i šest prevedenih tekstova.
|
| |
| Srđan Damnjanović: Medijska korupcija savesti |
 Užasnut nad još jednom provalom mržnje i rekcijama koje ona nije izazvala, nisam razmišljao o samom akteru incidenta, nego više o medijskom okruženju u kome incident nije izuzetak nego pravilo. Pokušao samo da nekako shvatim šta se dogodilo, postavivši tri jednostavna pitanja: Zašto su agresija i mržnja moguća? - Zato što su mediji postali sredstvo korupcije savesti. Zašto su mediji postigli kompromis sa zločinom? - Zato što su mediji postali ideološka camera obscura, obrnuta projekcija sveta u kome živimo. >>nastavak teksta
|
| |
| |
| Svi tekstovi raspoređeni prema autorima: |
| Vladimir Milutinović: U šetnji sa filozofima kroz politiku 2 |
| Strah od realnosti ili srpski nihilizam |
| Autoritarno-demokratski rečnik |
| Pogrešna politika |
| Teorija političke odgovornosti |
| O nevidljivom ratu |
| 11 pitanja o doslednom liberalizmu |
| Zemlja posunovraćenih vrednosti i poremećenih kriterijuma |
| Polemika oko "Zemlje..." |
| O zločinima "u naše ime" |
| Dobrodošli u pustinju realnog |
| |
| Filozofija i politika: Izborna matematika, Sve ili ništa, Vraćena loptica od pre 20 godina, Smooth operator, Mitovi "Druge Srbije", Vlada po feudalnom principu, Oproštaj od tehničke vlade, Tarot Prosvetiteljstvo, Jezička analiza politike: slučaj radikali, Polemika oko "izdajnika", Presuda jednom samoopredeljenju, Spekulativno izvinjenje |
| |
| Srđan Damnjanović: |
| Medijska korupcija savesti |
| |
| Slavoj Žižek: |
| Dva totalitarizma |
| Prava holivudska levica |
| |
| Alen Badju: |
| Filozofija i politika |
| Intervju sa Alenom Badjuom: Univerzalne istine i pitanje religije |
| |
| Srećko Horvat: |
| Svaki anđeo je strašan |
| |
| Imaginarijum Levog |
| Borislav Mikulić: Imaginarij lijevog. Intelektualac u svijetu post-politike |
| Roger Pol-Droit: Veličina ili dekadencija francuskih intelektualaca? |
| Massimo Cacciari: Sinisteristas i sudbina. Imaginarni dijalog |
| Budućnost Balkana. Razgovor sa Zoranom Đinđićem i Slavojem Žižekom |
| Disput preko Rajne. Ginter Gras i Pjer Burdije u razgovoru |
| Nesveti život. Intervju sa Đorđom Agambenom |
| Dodatak: Gaya scientia kritike. Stefano Benni: Filozofija i komičnost |
| (Uvod, izbor i prevod Borislav Mikulić) |
| |
| |
| |
