|
|
| Raša Popov: Pustoš gigantizma |
 Da je gigantizam tih umova izraz neke političke ideologije sasvim je sigurno. To je ideologija koja ne haje za sitne privrednike, i trudoljubive jadnike koje je u ovim gadnim vremenima pogodilo masovno otpuštanje hiljada radnika iz političkih fabrika, pa se oni kao mačka dočekali na noge i u tesnom socijalnom prostoru našli egzistenciju po kioscima i radnjicama. To je sem toga i ideologija birokratskog gigantizma po autoritarnim sistemima. Sećam se da sam pre 28 godina na sterilnim ulicama privredno i trgovački pustih gradova Rusije sa radošću sreo pod vedrim nebom trgovce sušenom ribom i homeopatskim kutijicama. >>ceo tekst |
| |
| Srđan Damnjanović: Halteri i "karovi" u kolevci srpske kulture |
 Potreba za „izvornim vrednostima” dovela je i do varničenja između dve srodne manifestacije kič svesnosti, demagoške hajke i spota koji ne izlazi iz okvira turbo-folk estetike. U čemu je kurcšlus između našeg važećeg kulturnog modela, čije je zakonito dete etnomuzika, a nezakonito ali omiljeno, turbo-folk? >>ceo tekst |
| |
| Rambo Amadeus: Politika i bonton (Politika) |
 S druge strane mediji, umjesto da svojim iskustvom malo ublaže taj neiskusni i neumjereni ton, oni, valjda u nadi da će tako bolje prodavati svoje nazovi novine, dodatno podlažu vatru. Zarad jednog ili dva procenta glasača koji se na ovaj način napabirče , čini se dugotrajna, nepopravljiva šteta. Smjenjivati vlast je lakši dio posla. Mijenjati mentalitet je zajednički zadatak svih nas, bez obzira na to kog kandidata simpatišemo. >>ceo tekst
|
| |
| Svetislav Basara: Srećna Nova 1998. (Danas) |
 Elem, nije Hegel državu video kao nešto uzvišeno, već kao jedini moguć okvir u kojem se uzvišeno može pojaviti. Jer, tamo gde prestaje država ne počinje - kako svi mislimo u mladosti - nekakvo carstvo nesputane slobode, već sasvim suprotno - povratak u plemensku običajnost, u sistem krutih matrica koje ljudske odnose određuju spolja, pomoću prisile, ali ne apstraktne sile države, nego prisile nekog drugog čoveka. Ukratko, tamo gde nema države počinje ropstvo. Osporavali su Hegela još za života, prebacivali mu da je nepametno očekivati da se realnost uklopi u njegov sistem, na šta je filozof lakonski odgovarao: "U tom slučaju, teško stvarnosti". >>ceo tekst |
| |
| Mirjana Karanović: Ne verujem u promene političkih sistema i vlasti |
 Ja ne verujem u promene političkih sistema i vlasti, jer mislim da nema malih i brzih promena. One mogu da budu prividne, ali zapravo mora da postoji jedan dugotrajan i promišljen rad na tome da se društvo promeni, da se usvoje nove vrednosti i da se popravi duhovna suština jednog društva. Ne vidim da postoji nekakvo ulaganje u to šta mi treba da promenimo, osim ovog ispraznog, nacionalističkog i jalovog busanja u grudi, koje može da bude dobro za neke stvari, ali prosto nije prikladno za svaku priliku. >>ceo tekst |
| |
| Intervju sa Alenom Badjuom: Univerzalne istine i pitanje religije |
 U čemu se sastoji ta nova koncepcija? Za mene, nešto je univerzalno ako prevazilazi već uspostavljene razlike. Mi imamo razlike koje nam se čine apsolutno prirodne. U kontekstu tih razlika, znak da imamo neku novu istinu je to da te razlike postaju beznačajne. Tako da imamo apsorbovanje evidentnih prirodnih razlika u nešto što je iznad tih razlika. >>ceo tekst |
| |
| Intervju sa Svetislavom Basarom: Vreme u negativu (Politika) |
 Ne znam. Znam da ja nisam promenio ništa. Ja sam se, uglavnom o svom trošku, bavio politikom ne bih li naišao na uticajnu stranku i političara kome bih ukazao na neophodnost redefinisanja kulturnog modela: kultivisanja politike, umesto politizacije kulture. Bolje bi bilo da sam se obraćao zidovima. Još uvek sam, međutim, uveren da mi nemamo problema sa politikom već sa pogrešnim, anahronim kulturnim modelom koji nas drži u permanentnom stanju društvene entropije. Mi smo i dan danas kultura u kojoj laganje i mitomanije imaju odličnu prođu. Iz visoke kulture proizilazi realistična i koliko toliko poštena politika. Iz naše kulture, kakva jeste, proizilazi politika koju na našu nesreću imamo na delu. >>ceo tekst |
| |
| Branko Kukić: Sve je to politička ciganija (NIN) |
 Iskreno govoreći, ovde ne postoji kulturna klima. Ovde vlada potop koji se nastavlja u pustinju. Svi ozbiljni umetnici, naučnici, filozofi su u drugom planu. Zavladao je jedan partijsko-trgovački prostakluk i javašluk iz koga nam se podsmevaju i zaudaraju šund, kič, potrošačka polikultura i opijenost neukusom. Tamo gde to prestaje, počinju tržište i pomama za uvezenim idejama, bez ikakvog kriterijuma i stila. Sve se vijori i talasa od tih umetničkih šuškavaca koje žele da nam prikažu kao baršun. Veza sa svetom nije samo preko uvoza, nego i preko izvoza. >>ceo tekst |
| |
| Dubravka Ugrešić: Novi varvari (NIN) |
 Imala sam slobodu da držim predavanja o čemu god sam htela. U jednom trenutku shvatila sam da se moja predavanja, u prirodnoj želji da me studenti razumeju, polako pretvaraju u liste fusnota. Moji studenti su znali ko su Lakan, Derida i Žižek, ali je broj knjiga koje su čitali bio zapanjujuće nizak. Spomenula bih ime: Česlav Miloš. Moji studenti nisu znali ko je Česlav Miloš. Spomenula bih reč: samizdat. Moji studenti nisu znali šta je to samizdat. >>ceo tekst |
| |
| Vladimir Milutinović: Tarot prosvetiteljstvo |
 “Ja sam jedna majka, kojoj je sin u inostranstvu, dal' će dobiti vizu?”, “On će dobiti vizu tako što će se prihvatiti za program lansirne rampe na Mars, on će biti astronaut, biće u probnom programu; samo to je uslov da mu oni daju vizu - to je izašlo za njega. Prijatno i doviđenja!”. Ovako izgleda, (1) po mnogo čemu tipičan, razgovor koji tarot-majstor Milan Radonjić vodi sa svojim gledaocima, koji ga zovu zbog “precizne prognoze” šta će biti sa njihovim životima. Svi znamo da su ovakvi programi skoro redovan sadržaj lokalnih televizija u noćnim satima, ali, jasno je da se kod Milana radi o specifičnim prognozama. |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
|
|
|
|
