|
|
| 19.04.2008. |
| Mladen Dolar, Alenka Župančić: Nismo čuvari buržoaskih snova (Vreme) |
 Ideologija čiste ekonomije je počela sa rušenjem Berlinskog zida kao realno postojeća alternativa kapitalističkoj ekonomiji. I to sa tim velikim parolama o kraju ideologija i kraju istorije… što nije ništa drugo do nov oblik ideologije – ideologije koja tvrdi da smo sada napokon izvan svake ideologije te da se svet meri samo još po prirodnim zakonima ekonomije. Ovo je trenutno najdominantniji oblik ideologije protiv koje se treba boriti svim topovima, i problem ekonomije apsolutno repolitizovati. |
| |
| 23.01.2008 |
| Žižekova priča o neželjenoj poseti babi (iz knjige How to read Lacan) |
 Umesto da donese slobodu, pad opresivnog autoriteta dovodi do pojavljivanja novih i ozbiljnijih zabrana. Kako da shvatimo ovaj paradoks? Uzmimo situaciju koja je većini nas poznata iz mladosti: nesrećno dete koje bi, u nedelju popodne, trebalo da ide u posetu babi, umesto da bude pušten da se igra sa svojim drugovima. Staromodni autoritativni otac otprilike bi se ovako obratio neposlušnom detetu... |
| |
| 18.06.07. |
| Intervju sa Alenom Badjuom: Univerzalne istine i pitanje religije |
 U čemu se sastoji ta nova koncepcija? Za mene, nešto je univerzalno ako prevazilazi već uspostavljene razlike. Mi imamo razlike koje nam se čine apsolutno prirodne. U kontekstu tih razlika, znak da imamo neku novu istinu je to da te razlike postaju beznačajne. Tako da imamo apsorbovanje evidentnih prirodnih razlika u nešto što je iznad tih razlika. >>ceo tekst |
| 20.05.07. |
| Hegel je pobedio, razgovor sa Peterom Sloterdajkom, Konradom Paul Lismanom i Ridigerom Zafranskim (NIN) |
 Špigl: On je stvarno jednom rekao: “Ono što je od mene u mojim knjigama, to je pogrešno.”
Sloterdajk: Hegelova pozicija je poslednja jaka kontemplativna pozicija u istoriji filozofije. To je prilično čudno, kada se razmisli o tome da smo iz istorije njegovog uticaja, pre svega na levoj strani, dobili sasvim drugačiju sliku Hegela. U njoj vlada teror realnog, za šta su se nakon 1789. godine, nakon Francuske revolucije, svi militanti izjasnili. Za njih je deviza glasila: rat se nastavlja. |
| 01.05.07. |
 Filozofija, spekulacija i ropstvo novih slobodâ
Razgovor s Milanom Kangrgom u povodu njegova 84. rođendana, 1. maja 2007. |
| |
| 20.01.07. |
Dobrodošli u pustinju realnog
 Da je pisan nešto ranije, naslov ovog teksta bi mogao da bude i "Dobrodošli u pustinju predizborne kampanje". Ovaj citat iz Matriksa, a preko Žižeka, odlično opisuje ono što je postalo potpuno vidljivo u formi kampanje preplavljene "plaćenim terminima" i reklamama. Kao da su glavni kreatori uslova političke utakmice sa početkom kampanje za izbore došli na medije i, poput FBI u filmovima, rekli novinarima "Odavde mi preuzimamo!". Novinari su možda pitali: "A naša programska šema, autorske emisije?", a odgovor je bio da je stvar zaista ozbiljna jer se sada odlučuje o vlasti pa stvarno nema vremena za detinjarije, imaće svoje emisije posle. >>ceo tekst
|
| 11.01.07. |
Vladimir Milutinovic: Komentar Vitgeštajnovog "Predavanja o etici"
 U "Predavanju o etici" dobro se ogledaju sve odlike Vitgenštajnovog stila: kratkoća, argumentativnost, sklonost impresioniranju slušalaca ili čitalaca neočekivanim rešenjima koja se prima facie čine prejako formulisana, ali bi po njegovom mišljenju trebalo da budu tačna, sklonost ka refleksivnim argumentima koji zahtevaju koncentrisanost i čija snaga nije na prvi pogled jasna. Ovaj stil ima tu manu da može da se učini previše hermetičan, ali pokazuje i tu vrlinu da je Vitgenštajn svoje argumente zaista smatrao intrigantnim i dobrim, tako da bi preveliko obrazlaganje u neku ruku uzimalo vreme za moguća osporavanja i razgovor. >>nastavak teksta
|
| 30.11.06. |
Platonova Velika priča
 U savremenoj filozofiji izraz "Velika priča" ima negativno značenje, međutim, ipak sam odlučio da Platonovu filozofiju nazovem velika priča, jer je uticaj koji je ova priča izvršila bio veoma velik - ona dominira od Platonovog vremena do početka moderne filozofije, a njeni se oblici i sada prenose - ali ne samo zbog toga, ona je velika i po svojim rešenjima koja svoju filozofsku snagu nisu izgubila ni danas. >>nastavak teksta
|
| 30.10. 2006. |
Zagonetka matematike
 Rečenica "Neka ne ulazi niko ko ne zna matematiku", navodno je bila napisana na ulazu u Platonovu Akademiju, prvu institucionalizovanu filozofsku školu Stare Grčke. Tadašnje filozofske škole su istovremeno bile i vodeće naučne ustanove toga doba, ali Platon nije samo mislio da je znanje matematike važno samo po sebi, ono je bilo i važno kao posebna filozofska propedeutika, znanje koje u sebi sadrži model filozofskog mišljenja. Čime je matematika zaslužila tako visoko mesto? >>nastavak teksta
|
14.10.2006. |
Reality - Now!
 Kao i mnogi drugi, kada sam čuo da će i kod nas biti emitovan reality show Veliki brat nisam bio posebno oduševljen. Smatrao sam da me emisija neće previše interesovati, jer me realnost za koju sam smatrao da će se tu otkrivati - svakodnevica učesnika - nije unapred zanimala. >>nastavak teksta
|
| |
| |
| |
| |
| |
| |
| |
|
| |
|
| |
|
| |
|
|
|
|
|
|
|
| |
| Naše markice: |
| |
|
|
|
| Pretraživači: |
| |
|
|
| |
Prijavite se na našu mejling listu - samo nam posaljite prazan mejl. Na ovaj način dobijaćete povremena obaveštenja o izmenama na sajtu. |
| |
Upišite se u knjigu gostiju filozofija.info |
|
|
| |
| |
|
|
|
