Stranice su napravljene prema knjizi Vladimira Milutinovića Kratka istorija filozofije koju je izdala Utopija. Knjiga se može nabaviti u knjižarama u Beogradu i Novom Sadu (Plato, Nolit, itd.) i kod izdavača na telefon 011/303-7880, radnim danom od 10 do 14 časova.
Od nečega se mora početi, pa je najbolje da to bude od pojma o onome o čemu je reč. Srećom vi već imate neki pojam o filozofiji, čak i ako to ne znate. Ne zato što u duši postoje urođene ideje, kako je mislio Platon, nego zato što filozofija nema tako malo veze sa životom da bi jedna osoba tek kada o njoj počne da čita upoznala njenu sadržinu.
Kako stvari stoje, filozofija je izum Starih Grka. Oni su prvi proizveli tu specifičnu vrstu govora koja se odlikuje argumentacijom, opštošću i originalnošću. Učenja antičke filozofije su i danas inspirativna jer se u njima postavljaju pitanja koja se kasnije provlače kroz čitavu istoriju filozofije do današnjih dana. Grci najpre stvaraju nauku o prirodi...
U toku srednjeg veka religioznost je crta koja u samorazumevanju filozofa igra nezaobilaznu ulogu. I pored toga, oni ne mogu da odole klasičnoj grčkoj obrazovanosti. Srednjevekovni filozofi većinom uviđaju da je racionalnost nezavisna od objave i da se one moraju uzajamno dopunjavati. Oni se trude da zaključke razuma o kojima uče od grčkih filozofa ugrade u hrišćansku kulturu i da omoguće racionalno tumačenje vere.
Moderno vreme je vreme promena. Čovek već u renesansi otkriva svoju moć da proizvede nove izume, teorije i umetnička dela. Filozofi ovog vremena se bave starim problemima nauke, istine, morala, na nov specifičan način. Oni žele da sve što treba da postoji opravdaju argumentima čije razumevanje nije privilegija nekog posebnog kruga ljudi već može biti dostupno svima...
U 19. i 20. veku od filozofije se odvajaju posebne nauke. Filozofi su izgleda to iskoristili da sebi daju oduška i stvorili su više različitih filozofskih struja i pravaca nego ikada ranije. Tome je doprineo i razvoj prosvete koji nisu poznavali raniji vekovi, burna istorija koja je stavljala misao pred uvek nova i najteža iskuženja, brz razvoj nauke koji je drastično menjao sliku poznatog sveta. Savremeni filozofi trude se da prate, usmeravaju ili se protive dominatnim strujama duha ovog nemirnog vremena...
Ako se na pravi način priđe filozofiji onda to neće biti preko prihvatanja stavova nekog filozofa ili filozofskog pravca, već preko pitanja koja se postavljaju u svakoj filozofiji sa željom da se odgovori na njih na način koji nas zadovoljava. To ne znači da smo dosad gubili vreme jer je lakše dati svoj odgovor na neko pitanje onda kada znamo druge odgovore, od kojih neki, na kraju, mogu biti i naši...
Naručite pouzećem knjigu Vladimir Milutinović: Kratka istorija filozofije. Cena: 405. din + ptt troškovi. U mejlu navedite ime i prezime i adresu, uz kratku napomenu o narudžbi knjige.
Naše markice:
Pretraživači:
Prijavite se na našu mejling listu - samo nam posaljite prazan mejl. Na ovaj način dobijaćete povremena obaveštenja o izmenama na sajtu.
Od nečega se mora početi, pa je najbolje da to bude od pojma o onome o čemu je reč. Srećom vi već imate neki pojam o filozofiji, čak i ako to ne znate. Ne zato što u duši postoje urođene ideje, kako je mislio Platon, nego zato što filozofija nema tako malo veze sa životom da bi jedna osoba tek kada o njoj počne da čita upoznala njenu sadržinu.
U toku srednjeg veka religioznost je crta koja u samorazumevanju filozofa igra nezaobilaznu ulogu. I pored toga, oni ne mogu da odole klasičnoj grčkoj obrazovanosti. Srednjevekovni filozofi većinom uviđaju da je racionalnost nezavisna od objave i da se one moraju uzajamno dopunjavati. Oni se trude da zaključke razuma o kojima uče od grčkih filozofa ugrade u hrišćansku kulturu i da omoguće racionalno tumačenje vere.
Moderno vreme je vreme promena. Čovek već u renesansi otkriva svoju moć da proizvede nove izume, teorije i umetnička dela. Filozofi ovog vremena se bave starim problemima nauke, istine, morala, na nov specifičan način. Oni žele da sve što treba da postoji opravdaju argumentima čije razumevanje nije privilegija nekog posebnog kruga ljudi već može biti dostupno svima...
U 19. i 20. veku od filozofije se odvajaju posebne nauke. Filozofi su izgleda to iskoristili da sebi daju oduška i stvorili su više različitih filozofskih struja i pravaca nego ikada ranije. Tome je doprineo i razvoj prosvete koji nisu poznavali raniji vekovi, burna istorija koja je stavljala misao pred uvek nova i najteža iskuženja, brz razvoj nauke koji je drastično menjao sliku poznatog sveta. Savremeni filozofi trude se da prate, usmeravaju ili se protive dominatnim strujama duha ovog nemirnog vremena...
Ako se na pravi način priđe filozofiji onda to neće biti preko prihvatanja stavova nekog filozofa ili filozofskog pravca, već preko pitanja koja se postavljaju u svakoj filozofiji sa željom da se odgovori na njih na način koji nas zadovoljava. To ne znači da smo dosad gubili vreme jer je lakše dati svoj odgovor na neko pitanje onda kada znamo druge odgovore, od kojih neki, na kraju, mogu biti i naši...
