| Primenjena filozofija |
| Mirko Sebić: 11 teza o (drugačijoj) vojvodjanskoj politici |
 Sve te figure i žanr sličice o kotobanjama punim žita, belom 'lebu, štrudli sa makom i rinfajšlu, «o Vojvodini kao o lokomotivi za Evropu», «o najrazvijenijem delu države», «o žitnici...», idu dobrano na živce. To je jezik koji u sebi nosi neku skrivenu imperijalnu drugost i skovan je da bi kao mobilizacijski poklič poveo u obnovu i izgradnju neke nove države i naravno nove elite. Dakle, takve metafore, izrazi i figure su pogrešan jezik koji ne komunicira ni sa kim osim možda sa nadmenošću onih koji ga uz doboše izvikuju. |
| Vladimir Milutinović: Kraj "iskrivljene svesti"? |
 Zamislimo da je materija od koje se sastojimo i koja nas okružuje neko platno na kome su poređena slova koja čine reči i rečenice – naše misli, ideje i stavove. Odnos između njih je u stvari zagonetka, ma šta o tome mislile nove neurološke nauke. Ono što želim da kažem u ovom tekstu je da su veze koje zamišljamo da prošivaju ovo platno vezujući određene rečenice za određen deo platna kao za mesto koje je njihov uzrok većim delom nastale iz naših potreba i želja, a manjim kao objektivan nalaz o vezama između materije i duha. One su pre izraz ideoloških potreba nego opis realnosti. |
| Vladimir Milutinović: Post-mediji |
 Vreme koje sada živimo prilika je da ponovo razmislimo o svojim predstavama o medijima. Kao i u drugim oblastima, zajednički imenitelj ovih misli može biti da sloboda ne peva onako kako smo mislili u godinama pre 2000. da će pevati. Tada, u devedesetim, teorija medija je bila jednostavna: sa jedne strane su bili državni mediji koji su nastavili formom iz socijalizma, s tim da su sadržaj promenili za nacionalistički. Ostali mediji nastavljali su u stvari san iz osamdesetih o slobodnim medijima koji se naprosto bore za univerzalne, zajedničke vrednosti o kojima državnim medijima još niko nije javio. |
| |
| In memoriam |
Milan Kangrga (1923-2008)
 Uticao je na generacije filozofa
U jutarnjim satima 25. 4. 2008. u Zagrebu je, tri dana prije izlaska svoje najnovije knjige "Klasični njemački idealizam" (nastale na osnovi predavanja što ih je u ljetnom semestru 2007-08. držao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu) i pet dana prije 85. rođendana, umro Milan Kangrga. >>ceo tekst |
| Borislav Mikulic o Milanu Kangrgi (link) |
| Razgovori |
| Mladen Dolar, Alenka Župančić: Nismo čuvari buržoaskih snova (Vreme) |
 Ideologija čiste ekonomije je počela sa rušenjem Berlinskog zida kao realno postojeća alternativa kapitalističkoj ekonomiji. I to sa tim velikim parolama o kraju ideologija i kraju istorije… što nije ništa drugo do nov oblik ideologije – ideologije koja tvrdi da smo sada napokon izvan svake ideologije te da se svet meri samo još po prirodnim zakonima ekonomije. Ovo je trenutno najdominantniji oblik ideologije protiv koje se treba boriti svim topovima, i problem ekonomije apsolutno repolitizovati. |
| Vladimir Milutinović: Žižek u Beogradu |
| Slavoj Žižek: Mera prave ljubavi je: možete da uvredite onoga drugog (Intervju iz 2001.) |
 Ovde mi je potrebno da sebi postavim jednostavno habermasovsko pitanje: kako možemo da u našem iskustvu pronađemo osnovu za univerzalnost? Ja ne prihvatam ovu postmodernu igru da svako do nas nastanjuje poseban njegov ili njen partikularni svet. Ja verujem da univerzalnost postoji. Ali ja ne verujem u neku apriornu univerzalnost fundamentalnih pravila i univerzalnih pojmova. Jedina prava univerzalnost kojoj se možemo približiti je politička univerzalnost. Koja nije solidarnost u nekom apstraktnom idealističkom smislu, već solidarnost u borbi. |
| Slavoj Žižek: Današnje vreme je vreme za aktivne (Politika) |
| Slavoj Žižek: Nevidljivo nasilje (Intervju za list La Repubblica) |
| Alen Badju: Opelo za evropsku levicu (Intervju za Tageszeitung) |
 Francuzi su prošle godine izabrali Sarkozija za predsednika i to čini se sa oduševljenjem. Kako to objašnjavate?
Prethodni predsednik, Širak, postao je simbol stagnacije i neodlučnosti. Ovaj novi, nemirni, izaziva utisak da svakog dana donosi odluke, da se svega dohvata i da ga ima svuda. Dublji razlog je taj što Sarkozi u Francuskoj otelovljuje promenu epohe. On je čovek koji dolazi nakon komunista i golista. |
| |
| Naomi Klajn: Telesni šok (Intervju) |
 Šta ste mislili pod naslovom vaše nove knjige Doktrina šoka?
Doktrina šoka je filozofija koja je dirigovano donošenje odluka na najvišim nivoima vlade u SAD i u mnogim drugim zemljama. To je filozofija za ljude čija je politička agenda toliko nepopularna, da se ne može nametnuti pod normalnim okolnostima. Mora postojati neka vrsta šoka ili telesnog udara ka društvu – rat, teroristički napad, prirodna katastrofa – koja čini da ljudi izgube tlo pod nogama, izgube svoju orijentaciju. Kao posledica tog šoka, vi možete progurati kroz politički program ono što inače ne biste mogli. To je centralni princip doktrine šoka, koju ja takođe zovem „kapitalizam katastrofe“. |
|
| Filozofski život: Intervjui, prikazi i osvrti |
| Gostovanje Žižeka u Beogradu |
|
 Tekst koji sledi još jedan je u nizu povodom gostovanja Slavoja Žižeka, slovenačkog filozofa i psihoanalitičara, u Beogradu, 22. marta u 12 sati, u Kulturnom centru Beograda, gde će predstaviti knjigu Istraživanje realnog (izdavač: Akademska knjiga iz Novog Sada, 2008; prevod Milan Brdar; moderator: prof. Časlav Koprivica, urednik biblioteke Epimelia ). Nakon toga, u 14 sati, sledi projekcija dokumentarnog filma Perverzni vodič kroz bioskop (režija: Sofi Fines (Sophie Finnes), gl. uloga Slavoj Žižek). |
|
| Alen Badju: Rat protiv Srbije |
|
| Srđan Damnjanović: Tolerancija iznad svega |
|
Prepiska između Ernsta Noltea i Fransoa Firea, o međusobnoj vezi komunizma i fašizma, projektuje znatno kompleksniju sliku od one koju su pružali istorijski panoptikumi dvadesetog veka. Nolteov pogled na konkretnu istoriju duboko je povezan sa apstraktnim filozofskim idejama i zato je njegova perspektiva pomerena ili produbljena. |
|
| Vladimir Milutinović: Prikaz knjige Fragmenta philosphica I |
|
 U zborniku tekstova i inetrvjua Fragmenta philosophica Dejan Aničić se potrudio da nam približi prevashodno filozofsku svetsku scenu poslednjih godina. Kako ona izgleda, koja su imena ključna, a koje ideje su one koje intrigiraju i pokreću javni govor i mišljenje danas – barem deo odgovora na ova važna pitanja nalazi se između korica ove nevelike knjige. |
|
| Biologija i filozofska pitanja: Deo intervjua sa Ernstom Tugendatom |
|
| Željka Matijašević: Žižek sam protiv svih |
|
| Svi prikazi |
|
|
| Kulturni apriori |
| Raša Popov: Pustoš gigantizma |
|
 Da je gigantizam tih umova izraz neke političke ideologije sasvim je sigurno. To je ideologija koja ne haje za sitne privrednike, i trudoljubive jadnike koje je u ovim gadnim vremenima pogodilo masovno otpuštanje hiljada radnika iz političkih fabrika, pa se oni kao mačka dočekali na noge i u tesnom socijalnom prostoru našli egzistenciju po kioscima i radnjicama. To je sem toga i ideologija birokratskog gigantizma po autoritarnim sistemima. Sećam se da sam pre 28 godina na sterilnim ulicama privredno i trgovački pustih gradova Rusije sa radošću sreo pod vedrim nebom trgovce sušenom ribom i homeopatskim kutijicama. >>ceo tekst |
|
|
|
 Potreba za „izvornim vrednostima” dovela je i do varničenja između dve srodne manifestacije kič svesnosti, demagoške hajke i spota koji ne izlazi iz okvira turbo-folk estetike. U čemu je kurcšlus između našeg važećeg kulturnog modela, čije je zakonito dete etnomuzika, a nezakonito ali omiljeno, turbo-folk? >>ceo tekst |
|
| Rambo Amadeus: Politika i bonton (Politika) |
|
| Svetislav Basara: Srećna Nova 1998. (Danas) |
|
|
| Primenjena filozofija |
| Mediji |
| Vladimir Milutinović: Medijsko novo odelo |
 iz dana u dan dnevne novine, naslovima koje daju, na otvoren, ali za kritiku neprimetan, način, šalju poruke u prilog ili protiv sasvim određene politike, nikada ne propuštajući da pošalju poruke koje žele. Pokušaću da vam metodu i zaključke iz ovakvog ispitivanja predočim u ovom tekstu. Čitao sam (pri čemu je ovaj deo teksta napisan unapred) Politiku i Blic od 08. do 15. januara. >>ceo tekst |
| Zlatko Pangarić: Etika života |
 Zamislite sledeću situaciju: Na planeti Mars je u toku izgradnja ljudske kolonije. Ograničeni su prostor, sredstva i energija. Ti ograničeni resursi ograničavaju i ljudsku populaciju, i to ne samo u broju nego se populacija mora ograničiti i prema polnim, profesionalnim i generacijskim kriterijumima. Resursi ograničavaju život kolonije na 5 godina. >>ceo tekst |
| Zlatko Pangarić: Kibernetičko-ekonomska teorija pčelinjeg društva |
| Liberalismusstreit |
| Nastavak ove polemike |
| Vladimir Milutinović: "Ništa mi nije jasno" |
| Ivan Janković: 11 kontrateza |
| Vladimir Milutinović: 11 pitanja o doslednom liberalizmu |
| |
|
| Svi tekstovi u rubrici Kulturni apriori |
Cela rubrika Primenjena filozofija |
| Za filozofiju |
| PEKIĆ |
 Borislav Pekić je bio književnik koji je govorio da je književnost filozofija zaogrnuta maštom, a da je možda jedina stvar o kojoj vredi govoriti moral. To dve misli su dovoljne da bi ga svrstali u rubriku Za filozofiju. Delove Pekićevih knjiga, njegova udovica Ljiljana Pekić postavila je na internet u obliku bloga na adresi http://borislavpekic.blogspot.com/
Vladimir Milutinović: Odmor od istorije i demokratija |
|
|
| |
|
|
|
| Dijalektika |
| Žižekova priča o neželjenoj poseti babi (iz knjige How to read Lacan) |
| Intervju sa Alenom Badjuom: Univerzalne istine i pitanje religije |
 U čemu se sastoji ta nova koncepcija? Za mene, nešto je univerzalno ako prevazilazi već uspostavljene razlike. Mi imamo razlike koje nam se čine apsolutno prirodne. U kontekstu tih razlika, znak da imamo neku novu istinu je to da te razlike postaju beznačajne. Tako da imamo apsorbovanje evidentnih prirodnih razlika u nešto što je iznad tih razlika. |
| Cela rubrika Dijalektika |
|
|
|
| |
|
|
| Kratka istorija filozofije |
 Stranice su napravljene prema knjizi Vladimira Milutinovića Kratka istorija filozofije koju je izdala Utopija. Štampano izdanje se može nabaviti u većim knjižarama u Beogradu i Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, i kod izdavača na telefon 011/303-7880, radnim danom od 10 do 14 časova. Knjigu možete naručiti i pouzećem preko ovog sajta: Pošaljite nam narudžbu sa vašom adresom na kovlad@sezampro.yu. Cena knjige je 405 din. + ptt troskovi.
Kratka istorija filozofije |
|
|
|
|
| Pročitajte |
 Knjiga eseja, crtica i hronika Mirka Sebića. Knjiga ne spada striktno u filozofiju, ali ju je pisao filozof po obrazovanju i vokaciji. Knjigu su izdali Ljubitelji knjige iz Novog sada.
|
 Knjiga Fridriha fon Hajeka. Kontrarevolucija nauke (Istraživanja o zloupotrenbi razuma), CID, Podgorica 1999. Hajekova knjiga je retko dobar prikaz i kritika pozitivističkog stanovišta u filozofiji. Kritike pozitivizma, dakle, ne dolaze samo od marksista, već i od jednog pravog liberala. |
| |
| |
|
Rat u Iraku je desio isto kao i što i pad sa stepenica uzrokuje bolove. Bodrijarova skepse ne važi za stvarne događaje, nego za znakove kojima se ovi prenose. Ko padne sa stepenica, oseti da se svet ne sastoji samo od znakova, nego i od krvi i mesa. Žanu Bodrijaru se decenijama prebacivalo da je previđao te činjenice. Svet se ni na koji način ne sastoji samo iz znakova, prigovara zdravi ljudski razum teoriji simulakruma.
Pojam biopolitike (ili biomoći) kao filozofski pojam prvi put se pojavio u predavanjima Mišela Fukoa pod nazivom Rođenje biopolitike, održanim na Koledž de Fransu 1978-1979 godine. Reč je o misliocu koji i danas važi za jednog od glavnih nosioca postmarksističke levice, i pre svega o kasnijoj fazi njegovog rada, koja je poslednjih godina ponovo dobila na važnosti i to prevashodno u delima Đorđa Agambena, Antonija Negrija, Žaka Ransijera i Roberta Espozita. 
