Praktična filozofija

Ali, čim sam stekao izvesne opšte pojmove iz fizike i čim sam, probajući na raznim posebnim teškoćama zapazio dokle nas oni mogu odvesti i koliko se razlikuju od principa kojima se dosad služilo, te sam smatrao da ih ne mogu više držati u tajnosti a da se grdno ne ogrešim o zakon koji nas obavezuje da kolikogod možemo doprinosimo opštem dobru svih ljudi; jer oni su mi pokazali da je moguće doći do saznanja koja su životu vrlo korisna, i da se pomoću njih umesto spekulativne filozofije, koja se predaje po školama, može pronaći jedna praktična filozofija kojom bismo mogli, pošto upoznamo silu i dejstvo vatre, vode, vazduha, zvezda, neba i svih ostalih stvari koje nas okružuju, isto tako razgovetno kao što poznajemo razne zanate svojih zanatlija, sve ove stvari na isti način upotrebiti u svim poslovima za koje su one podobne, i da se tako učinimo gospodarima i sopstvenicima prirode.
Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 44.

Matematika

Naročito mi se sviđala matematika zbog izvesnosti i očevidnosti njenih razloga; ali u to vreme nisam shvatao njenu pravu upotrebu, i, smatrajući da služi samo mehaničkim veštinama, čudio sam se što na njenim tako čvrstim i tako solidnim temeljima nije izgrađeno ništa uzvišenije.
Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 14.

Mislim, dakle jesam

Pošto sam tada želeo da se jedino istraživanjem istine bavim, mislio sam da mi treba da na sasvim suprotan način postupim, i da, kao apsolutno lažno, odbacim sve u šta bih i najmanje mogao posumnjati, da bih na taj način video da li bi posle toga u mojim ubeđenjima ostalo išta što bi bilo potpuno nesumnjivo. Tako, zbog toga što nas naša čula ponekad varaju, pretpostavio sam da nema nijedne stvari koja je onakva kakvom je naša čula nameću da je sebi predstavimo; a pošto ima ljudi koji greše čak i u najprostijim stvarima geometrije, te i tu prave paralogizme, a smatrajući da sam i ja sklon pogreškama kao i svaki drugi, odbacio sam kao lažne sve razloge koje sam nekada uzimao kao dokaze; i najzad, uzimajući u obzir da nam se sve sasvim iste misli, koje imamo kada smo budni, mogu javiti i u snu, a da tada nijedna jedina od njih nije istinita, odlučio sam da se pravim kao da sve ono što je ušlo u moj duh nije istinitije od iluzija mojih snova. Ali, odmah iza toga zapazio sam da, dok sam tako navalice mislio da je sve lažno, nužno je trebalo da ja, koji sam to mislio budem nešto; i primećujući da je istina: mislim, dakle jesam, tako često i tako sigurna, da ni najpreteranije pretpostavke skeptika nisu u stanju da je poljuljaju, zaključio sam da je mogu bez i najmanje skrupule usvojiti za prvi princip filozofije koju sam tražio.

Zatim, pažljivo ispitujući ono što sam bio, i videći da sam mogao da se pravim kao da nemam nikakva tela, i da nema nikakva ni sveta, ni mesta na kojem bih bio, ali da se ipak ne bih mogao da pravim kao da uopšte nisam, i da, naprotiv, baš iz toga što sam mislio da sumnjam u istinitost drugih stvari, sasvim očevidno i sasvim izvesno je izlazilo da ja jesam; a iz toga što kad bih prestao da mislim, pa makar sve što sam zamišljao i bilo istinito, ne bih ipak imao nikakva razloga da verujem da ja jesam, saznao sam da sam supstancija čija sva suština i priroda jeste jedino u mišljenju, i kojoj, da bi bila, nije potrebno nikakvo mesto, niti pak da zavisi od ma kakve materijalne stvari, tako da to ja, tj. duša po kojoj sam ono što jesam, potpuno se razlikuje od tela, i čak da je nju lakše saznati nego telo, i kad njega uopšte ne bi bilo, duša ne bi prestala da bude sve ono što jeste.
Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 28.

Pravila metode

Prvo pravilo mi je bilo da nikada nijednu stvar ne usvojim ako istinitu, dok je očevidno nisam takvom saznao; tj. da brižljivo izbegavam prenagljivanje i predubeđenja i sudim samo o onome što se mome duhu predstavlja tako jasno i tako razgovetno, da ne bude više prilika u kojima mogu u to posumnjati.

Drugo pravilo je bilo da svaku od teškoća, koje bih ispitivao, podelim na onoliko delova koliko je to moguće i koliko je potrebno da bi se one bolje rešile.

Treće pravilo je bilo da svoje misli vodim po redu, počinjući od predmeta koji su najprostiji i koji se najlakše saznaju, kako bih malo-pomalo stigao postepeno do najsloženijih; pretpostavljajući čak reda i među onim predmetima koji prirodno ne prethode jedni drugim.

I poslednje pravilo je bilo da svuda vršim tako potpuna nabrajanja, i tako opšte preglede kako bih bio siguran da ništa nisam propustio.
Rene Dekart, Rasprava o metodi, str. 20.

Razloge ne treba tražiti u svrhama

Treba ispitivati ne svrhovite razloge stvorenih stvari, nego djelotvorne

Tako, najposlije, razloge prirodnih stvari nećemo nikada uzimati iz svrhe, koju je imao pred sobom bog ili priroda pri njihovu stvaranju, jer ne smijemo biti toliko preuzetni, da bismo sebe smatrali dionicima njegovih nakana. No, ako njega samoga budemo smatrali djelotvornim uzrokom svega, vidjet ćemo, kakve nam zaključke s obzirom na njegove učinke, koji se pokazuju našim osjetilima, pruža prirodno svjetlo, koje nam je on dao, iz onih atributa, koje je htio da donekle poznajemo. Ipak, kako je već rečeno, moramo imati na umu, da tom prirodnom svijetlu treba vjerovati samo dotle, dok nam sam bog ne objavi nešto njemu protivno.

Rene Dekart, Osnovi filozofije, I deo, poglavlje XXVIII, str. 76.

Naručite pouzećem knjigu Vladimir Milutinović: Kratka istorija filozofije. Cena: 405. din + ptt troškovi. U mejlu navedite ime i prezime i adresu, uz kratku napomenu o narudžbi knjige.