Filozofija kao istraživanje ljudske prirode

Oni [filozofi] posmatraju ljudsku prirodu kao predmet filozofskog razmišljanja i ispituju je pažljivo kako bi našli one principe koji upravljaju našim razumom, pobuđuju naša osećanja i navode nas da hvalimo ili da kudimo neki određeni predmet, delovanje i ponašanje.
Dejvid Hjum, Istraživanje o ljudskom razumu, str. 58.

Sagledavanje stvarnosti kao cilj filozofije

Onda čujmo i govorimo dalje sećajući se onoga čime smo započeli kad smo utvrdili kakva treba da bude priroda savršenog čoveka. Njega je, ako se sećaš, najpre vodila istina, za kojom on svuda i na svaki način mora da ide, ako nije bukač i ako ima bilo kakve veze sa filozofijom.

- Zaista smo tako rekli.

- A zar već samo to nije sušta suprotnost mnenju koju danas ljudi imaju o njemu?

- Jeste.

- Zar onda, braneći ga, nećemo postupiti dobro ako kažemo da je onaj ko je željan znanja prirodno sklon da se bori za ono što jest , a ne da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje se samo pomišlja da jesu? Reći ćemo da on ne ostaje pri tome, nego ide napred, ne slabeći svoj napor i žudnju, sve dok prirodu onog, što svaka stvar po sebi jest, svojom dušom ne shvati i u njoj tako reći sudeluje kao u onom što je njoj srodno.
Platon, Država, str. 180. (490a)

Cilj filozofije je istina

Mnenje je subjektivna predstava, proizvoljna misao, uobraženje koje može biti kod mene ovakvo ili onakvo, a kod drugoga drugačije; - jedno mnenje je moje , ono ne predstavlja neku u sebi opštu misao koja je nešto po sebi i za sebe. Filozofija u sebi nema nikakvih mnenja, - nikakva filozofska mnenja ne postoje. Čim neko, - pa čak i kada je to neki istorio-pisac filozofije - govori o filozofskim mnenjima, odmah se vidi da je lišen osnovnog filozofskog obrazovanja. Filozofija je objektivna nauka istine, nauka njene nužnosti, pojmovno saznanje, a ne neko mnenje, niti neko mnenje, niti neko ispredanje mnenja.

G. W. F. Hegel, Istorija filozofije str. 18.

Praktična strana filozofije

Kod svake veštine i zanimanja, čak i kod onih koji se najviše tiču života i aktivnosti, možemo primetiti da duh tačnosti, na kakav god način bio stečen, sve njih usavršava i čini korisnijima za društvo. Pa ako filozof i može živeti daleko od poslova, duh se filozofije, ako ga neki brižno neguju, mora postepeno širiti čitavim društvom i podariti svim veštinama i zanimanjima sličnu tačnost. Političar će steći veću opreznost i oštroumnost u delenju i uravnotežavanju moći, pravnik više metode i finije principe u svom zaključivanju, a vojskovođa više pravilnosti u svojoj službi i više opreznosti u svojim planovima i postupcima. Stabilnost modernih vladavina, nasuprot starima, i tačnost moderne filozofije jednakomerno su rasli, a to će se verovatno i dalje događati.
Dejvid Hjum, Istraživanje o ljudskom razumu, str. 62.

Lično angažovanje u filozofiji

Šta je onda obrazovanje? Trebalo bi da verujem da je to kurs kroz koji pojedinac prolazi kako bi samog sebe dostigao; a onome ko ne želi da pohađa ovaj kurs, vrlo slabo pomaže čak i to što je možda rođen i u najprosvećenijem dobu.
Seren Kjerkegor, Strah i drhatanje, str. 200.

Naručite pouzećem knjigu Vladimir Milutinović: Kratka istorija filozofije. Cena: 405. din + ptt troškovi. U mejlu navedite ime i prezime i adresu, uz kratku napomenu o narudžbi knjige.