Anketa 2.

U čuvenoj izjavi patrijarha Pavla, koja je svojevremeno bila i deo jedne špice na radiju B92, on kaže: "Budimo ljudi, iako smo Srbi".

Pitanje u našoj novoj anketi biće jednostavno: Šta je patrijarh hteo da kaže? Nama se čini da tumačenje koje se nameće na prvu loptu: da je "biti Srbin" u stvari smetnja da se bude i čovek, (dakle, da je smisao: "Budimo ljudi, iako će to biti teško, jer smo Srbi") - pogrešno, jer se ipak radi o srpskom patrijarhu i čoveku koji bi se veoma teško opredelio za takvu tvrdnju. Ali, postoji i jedna druga, više filozofska, mogućnost. Koja?

Vaš odgovor biće upisan u Knjigu gostiju.

napomena:

Ova rečenica je dobar primer za jednu filozofsku osobinu rečenica: da se smisao rečenica koje žele da kažu neku dublju preporuku ili da izraze apstraktni odnos pojmova, ne može lako odrediti. Tačnije, ne može se odrediti bez konteksta i pretpostavki o idejama o kojima se radi. Rečenice koje nose filozofski smisao jednostavno ne žele da nam kažu samo ono što već znamo, jer bi onda bile relativno beskorisne, već žele da nam kažu nešto što najčešće proširuje naše vidike.

Anketa 1.

"Zlato kad uzmemo u ruku, nije nam dosta da nam ko kaže da je zlato, no sami razmatramo ima li u sebi znake pravoga zlata: je li teško i savija li se kao čisto zlato. A za istinu, koja je sama zlato uma našega, ne staramo se toliko." Dositej Obradović, Život i priključenija

Ovu misao Dositeja Obradovića treba shvatiti kao:

a) piščevu poruku da istina treba da bude vrhovno moralno načelo za svakog čoveka
b) piščevo uverenje da se istina sama otkriva čoveku i da ona mora izaći na videlo
c) piščev zavet čoveku da uvek i svuda odano i nepokoleblivo služi istini
d) piščev poziv da svako sam istražuje šta je istina i da reči drugih ne uzima kao istinite bez ispitivanja

(u obrascu ankete štiklirajte odgovor koji najbolje pogađa smisao citata Dositeja Obradovića, a onda otidjite na dno ove strane gde se nalazi objašnjenje motiva za ovu anketu)

Ova anketa je ponavljanje pitanja koje se nalazi u zbirci pitanja za prijemni ispit iz srpskog jezika za srednje skole.

Međutim, odgovor pod d), koji ste verovatno zaokružili, a koji smo mi dodali, uopšte se ne nalazi među ponuđenim odgovorima. U zbirci su kao ispravni odgovori označeni oni pod a) i pod c).

U svetlu našeg pitanja za debatu ovaj propust se može tumačiti i kao nesvesna namera da se specifično filozofski sadržaj izostavi iz smisla Dositejevih reči. Ponuđeni odgovori čak unekoliko promašuju čak i širi smisao Dositejevih reči, na primer, odgovor pod c) piščev zavet čoveku da uvek i svuda odano i nepokolebljivo služi istini - istinu povezuje sa služenjem, odanošću i nepokolebljivošću, dok je ona u prosvetiteljstvu radije povezana sa slobodom.

Ustvari, Dositej u ovoj izreci ponavlja osnovnu poruku prosvetiteljstva i, po osnovnoj ideji, želi da kaže isto što i Kant:

Prosvećenost je izlazak čovekov iz stanja samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemoć da se svoj razum upotrebljava bez vođstva nekog drugog. Ta nezrelost je samoskrivljena onda kad njen uzrok ne leži u nedostatku razuma, nego u pomanjkanju odlučnosti i hrabrosti da se njime služi bez tuđeg rukovođenja. Sapere aude! Imaj hrabrosti da se služiš sopstvenim razumom! To je dakle, lozinka prosvećenosti.

Imanuel Kant, O slobodi i umu, str. 43.