Nils Verber (Niels Werber)

Bodrijar i hiperrealnost

Rat u Iraku je desio isto kao i što i pad sa stepenica uzrokuje bolove. Bodrijarova skepse ne važi za stvarne događaje, nego za znakove kojima se ovi prenose.

Ko padne sa stepenica, oseti da se svet ne sastoji samo od znakova, nego i od krvi i mesa. Žanu Bodrijaru se decenijama prebacivalo da je previđao te činjenice. Svet se ni na koji način ne sastoji samo iz znakova, prigovara zdravi ljudski razum teoriji simulakruma.

Ali čim se neko upita, kakve su to zapravo bile stepenice – da li su to raskošne barokne stepenice, koje služe dvorskom insceniranju, ili kakve merdevine, koji vode u služavkinu sobu, stupa se u carstvo znakova: materijal, dekor, arhitektura – sve se tumači, i razlikuje se u ogromnoj meri da li se neko okliznuo na mermernim ili drvenim stepenicama, čak iako kolena u oba slučaja podjednako bole. Kako se ti znakovi stvaraju, tumače i kako ih moći ovog sveta instrumentalizuju, bila je Bodrijarova životna tema.

Džejms Der Derian (James Der Derian) je pitao Pola Virilia šta da misli o Bodrijarovoj tvrdnji da se Zalivski rat nije desio. Virilio je odgovorio da je uvek zamerao Bodrijaru to negiranje. Bodrijar je uistinu 1991. okarakterisao «Operation Desert Storm» kao „ne-ratno stanje“, ali nije poricao da nije bilo bombardovanja ili mrtvih. Takođe nije poricao da nije bilo napada 11. septembra.

Njegovo „stanje ne-rata” ozna čava zapravo kraj ratova u dogovornim okvirima (gehegten Krieges) protiv ravnopravnog neprijatelja i time početak globalnih operacija protiv neprijatelja, koji ili ostaje nevidljiv, jer se ne razlikuje od bilo kojih drugih ljudi, ili je vidljiv samo kao simbol na nekom od mirijade ekrana elektronskog borbenog polja, koji se onda ugase. U slučaju spavača, koji u svako vreme može da mutira u teroristu, kao i u slučaju «Target-a» u virtuelnom ratu, reč je o problemu znakova i njihovih značenja.

«Morali smo odmah da posumnjamo», pisao je Bodrijar 1991, «kada je izostala objava rata». Tada je nestao i kraj rata i «razlika između pobednika i pobeđenih». Ovo stanje ne-rata nije prestalo ni nakon Bušovog trijumfalnog insceniranja 2003. na USS Lincolnu i njegove izjave - «mission accoplished». Dok su se nekad ključne razlike između rata i mira izgubile, one razlike, do kojih se sada dolazi, produkuju se kao simulakrumi: to je nekad mogao biti Homeini kao simbol zla, potom su to bili varvarski četnici sa sabljama, a danas su to Osama Bin Laden u pećini ili fanatični musliman s bradom, AK-47 i dinamitnim pojasom. Slike te vrste su hiperrealne jer ono što one predstavljaju nema apolutno nikakve referente. To ne znači da ne postoji nikakav Ajatolah, Srbi ili muslimani – oni postoje kao i stepenice; ali kao simboli apsolutnog zla, u borbi protiv kojeg se opravdava svaka kolateralna šteta, oni su čista simulacija.

Bodrijarova teza o hiperrealnost ne spori, dakle, da niko više ne pada sa stepenica ili da nije ubijen od kasetnih bombi ili kaćuša, nego da značaj tih događaja zavisi od znakova, kojima im se pripisuju. To se prosto ne može odbaciti kao «bodrijarizam».

Prevod: Dejan Aničić

Die Tageszeitung, 8. 3. 2007.