Biologija i filozofska pitanja

Ovde ćemo preneti kratak izvod iz intevjua Ernsta Tugendata u kome on odgovara na pitanje o suvišnosti filozofije u vremenu razvijenih bioloških nauka. Tu se radi o problemu o kome smo već raspravljali Zlatko Pangarić i ja, povodom teksta Spas u tami: kritika kritike ideologije . Koliko se vidi, Tugedhat kaže da se filozofija i biologija bave različitim pitanjima i da bi bilo pogrešno izvoditi zaključke koji spadaju u filozofiju, samo na osnovu biologije, a bez znanja o čemu se kod filozofskih tvrdnji radi.

Naime, postoji mogućnost da, ne biologija sama, već ova primena biologije na filozofiju u stvari održava ideološke potrebe, a ne neko istinito stanje stvari. Da nešto nije u redu u tom smislu svedoči i naslov koji je dat ovom Tugedatovom intervjuu: "Vreme za filozofiranje je isteklo" koji se stavlja pod navodnike i kao da ukazuje da se i Tugendat slaže da je filozofija postala suvišna, sa čime se on eksplicitno ne slaže, kao što ćete videti dole. U stvari je gornji naslov izvučen iz konteksta i njegov smisao je da je vreme za samog Tugedata zbog njegovih poznih godina isteklo. Tugedat kaže da je već za svoju prethodnu knjigu rekao da će mu biti poslednja, pa je ipak napisao i sledeću, o kojoj se govori i za koju ipak misli da će mu zaista biti poslednja, a na pitanje da li je to zato što je potpuno zadovoljan odgovara: " No, but I have the feeling that for me the time for philosophising is over."

Kod nas je u izdanju Platoa izašla knjiga Filozofija biologije autora Eliota Sobera, koji izgleda uzima ovaj način posmatranja filozofskih pitanja iz perspektive biologije.

Deo intervjua Ernsta Tugendata:

Koju funkciju bi filozofija sada imala?Ne postaje li ona suvišna - zbog nauka o ponašanju, istraživanja mozga i evolucionističke biologije?

Vrlo sam oprezan u vezi sa tim zaključcima. Što se tiče nauka o ponašanju, mislim da su ljudi brzopleti kada traže analogije - na primer između ljudskog morala i altruizma među životinjama. To je ono što Konrad Lorenz, pored nekih drugih, radi. Što se tiče istraživanja mozga, smatram da je prilično ludo ono što se danas dešava.

Zašto?

Oni mogu samo da pronađu koje vrste procesa se dešavaju u kom delu mozga. Ali onda se ti profesori pojavljuju i daju teorije o tome kako ljudska sloboda ne postoji. A te teorije su zasnovane samo na faktu da oni sami sebe posmatraju kao naučnike i veruju u determinizam. Oni nisu uopšte svesni filozofske literature u poslednjim decenijama u kojoj se pokušava da se determinizam i sloboda volje ne vide kao suprotstavljeni koncepti. Smatram da su njihova razmišljanja jedna kompletno neodbranjiva spekulacija.

Ali istraživanja mozga su tek na početku.

Istraživanja mozga će možda biti interesantna za filozofiju kroz sto godina, ali do sada to nisu bila. Ja sam svakako naturalista; ljudska bića vidim kao deo opšteg biološkog razvoja. Ali ono što biološke nauke pokušavaju da urade u odnosu na pitanja koja nas se tiču kao ljudskih bića teško da ima smisla.

Ako istraživanja mozga mogu da ponude tako malo - da li postoji sigurno filozofsko saznanje?

Ne. A nije nam ni potrebno. Želja da se bude na sigurnom tlu je relikt jendog autoritarnog načina mišljenja. To je ostatak iz onih vremena kada su ljudi verovali da će dobiti sve što je saznajno važno kao otkrovenje koje im dolazi od bogova.

(Intervju je preuzet sa adrese http://www.signandsight.com/features/1487.html)