Pozitivizam

Pozitivizam je pravac koji je osnovao francuski filozof Ogist Kont (1798-1857). Kont je smatrao da je filozofija kakvu su poznavali prethodni vekovi, bila pokušaj da se bez pouzdane naučne metode daju odgovori na pitanja o čoveku i svetu. Jedina ispravna metoda po Kontu je metoda empirijske nauke, u kojoj mogu da postoje samo empirijski proverive tvrdnje o realnosti.

Kont je smatrao da mišljenje kroz istoriju (ali, i kroz život individue) prirodno prolazi kroz tri stadijuma:

1. Teološki - u kome prirodne pojave objašnjavamo natprirodnim silama kojima pripisujemo ljudske osobine i pretvaramo ih u božanstva

2. Metafizički - u kome ove sile postaju apstraktni pojmovi koji nam služe da opišemo pretpostavljenu i logičnu strukturu sveta, i

3. Pozitivni - U kome odustajemo od ovakvih subjektivnih upisivanja u stvarnost i prihvatamo da do istine možemo doći samo sistematskim ispitivanjem iskustva kroz naučna posmatranja i eksperimente.

Pošto filozofija odustaje od metafizičkog saznanja, ona sada treba da se ograniči na pomoć naučnom razvitku. Ona treba da razjašnjava pojmove nauke, sistematizuje njene rezultate, da razrađuje pravila naučne metode i da pruži kriterijum po kome naučno saznanje možemo odvojiti od metafizičkih pokušaja. Pozitivisti smatraju da su mnogi problemi filozofije prividni problemi: na njih nije moguće odgovoriti sa bilo kakvom pouzdanošću i treba napustiti njihovo rešavanje.

Logički pozitivizam

Ideje slične Kontovim u dvadesetom veku zastupa grupa savremenih filozofa (Moric Šlik (1882-1936), Rudolf Karnap (1891-1970), rani Ludvig Vitgenštajn (1889-1951) i drugi). Bliski ovom krugu bili su i engleski filozofi Bertrand Rasel (1872-1970) i Džordž Edvard Mur (1873-1958).

Oni takođe smatraju da je jedino legitimno znanje empirijska nauka, ali u žaru protivljenja metafizici tvrde i više: da su stavovi filozofije (metafizike), etike i estetike besmisleni (da ne pružaju nikakvo pozitivno saznanje) i da su naučni stavovi, za razliku od metafizičkih, dokazivi (potvrđeni) u stepenu koji ne dopušta nikakvu sumnju, da se dakle mogu nazvati istinitim u potpunom i konačnom značenju.

Ova kritika se očigledno zasniva na posebnom pojmu "smisla", koji se svodi na informaciju o nekim opažljivim činjenicama ili stanjima stvari. Naš intuitivan pojam smisla je znatno širi, tako da su ovakve tvrdnje logičkih pozitivista pokrenule jedan novi način filozofiranja - filozofiju jezika - čiji je cilj da pruži potpuniju teoriju značenja ili smisla.

Tvrdnju o potpunoj potvrđenosti naučnih iskaza ubrzo su napustili i sami filozofi logičkog pozitivizma. Ipak, na kritici ovog njihovog shvatanja izgradile su se neke kasnije ugledne filozofije kao što je npr. filozofija Karla Popera.

Naručite pouzećem knjigu Vladimir Milutinović: Kratka istorija filozofije. Cena: 405. din + ptt troškovi. U mejlu navedite ime i prezime i adresu, uz napomenu o narudžbi knjige.

Literatura o pozitivizmu i logičkom pozitivizmu:

Ludvig Vitgenštajn: Predavanje o etici

Vladimir Milutinović: Komentar Vitgenštajnovog "Predavanja o etici"

Ludvig Vitgenštajn: Tractatus logico-philosophicus, Veselin Masleša-Svjetlost, Sarajevo, 1987.

Ludvig Vitgenštajn: Filozofska istraživanja, Nolit, Beograd, 1980.

Rudolf Karnap: Filosofija i logička sintaksa, Jasen, Nikšić, 1999.